Koja je ta „još samo jedna epizoda“ koja preliva čašu?
Koliko puta ste uhvatili sebe razmišljate: „Da li je ovo sad već previše?“ ili „Ajde još jedan crtać, samo da u miru završim večeru…”
E pa, niste jedini.
U današnjem vremenu odnos naše dece i ekrana je tema koja se stalno vrzma po glavi. Iako su ekrani često naš saveznik (posebno kada nam je potreban predah), nije lako pronaći pravu meru. I zapravo, biti siguran da smo je zaista pronašli.
Koliko vremena pred ekranom je u redu?
Šta im pustiti, a da nam bude mirna savest?
Da li je bolji crtać na TV-u ili edukativna igra na tabletu?
A telefon u kolima – spas ili zamka?
Pitanja ima koliko vam duša ište, a odgovori su često vrlo kontradiktorni.
Zato smo rešili da kroz serijal „Digitalna sreda: Roditeljstvo u savremenom dobu“ podelimo sa vama i istraživanja i iskustva. Sve ono što će nam pomoći da balansiramo, a da pritom svi ostanemo normalni. 😊
Danas se bavimo osnovama – koliko ekrana je u redu za koji uzrast? Uz po koji koristan savet i trik.
Malci do 2. godine: Bez ekrana!
Da, znamo – lakše je reći nego uraditi. Ali stručnjaci su jasni: u ovom uzrastu deca najviše uče iz odnosa sa stvarnim ljudima, a ne iz pokretnih slika. 📞 Izuzeci? Video pozivi s bakom i dekom iz Nemačke – naravno. I tetka iz Kanade, i tata koji je na putu. Ljubav preko ekrana se ipak drugačije vrednuje.
2–6 godina: Do 60 minuta dnevno.
Ovde već kreće ona faza – crtani ujutru, crtani dok se ručak kuva, crtani pred spavanje… Pre nego što trepneš – prošlo je dva sata. 😅 Zato pažljivo planiraj vreme:
Ako znaš da vas na kraju čeka ono čuveno „Još samo jedan!“, pusti kraću epizodu, da možeš da kažeš: „Važi, ali posle ove je kraj.“
Nakon 6. godine: Više nije pitanje koliko, već šta i kako.
U ovom uzrastu deca već imaju navike. Zato je ključno da budemo uključeni u to šta gledaju, šta igraju, sa kim se dopisuju.
Bonus savet: gledajte zajedno kad god možete.
Ne da biste kontrolisali, nego da biste podelili trenutak.
Zamislite da sedite zajedno i pitate:
„Šta misliš, zašto je on to uradio?“
Ovakva pitanja i razgovori razvijaju razmišljanje, a ne samo gledanje. Tako se uči kritičko mišljenje. Tako se kasnije pišu sastavi i polažu ispiti. 😄
Evo i par malih pravila koja čine veliku razliku!
Zvuče jednostavno, ali kad se primenjuju dosledno – zlata vrede:
- 📵 „Nema telefona za stolom“
- 🌙 „Sat vremena pre spavanja gasimo sve ekrane“
- 🌳 „Kad idemo napolje – telefon ostaje kod kuće“
Naravno, ova pravila ne važe samo za malce. 😉
Deca vole rutinu, vole da znaju pravila igre. I mnogo je lakše kad nisu iznenađeni ograničenjem, nego kada ga očekuju.
Na kraju – ne postoji savršeno rešenje.
Ali postoji dobra volja i dogovor.
Zato, hajde da učimo jedni od drugih.
Čitamo se naredne srede – do tada, slobodno nam pišite vaša iskustva, prenesite nam neke trikove koji bi značili ostalim roditeljima, ili nam javnite koja segment ove teme bi bilo super da malko istražimo za vas.
