Tijana Bratić, dečiji psiholog ispred Edukativno-razvojnog centra „Kefalo“ sa vama deli neke savete i cake koje bi mogle da vam pomognu da adaptacija na vrtić prođe što bezbolnije. A znamo mi koji smo to već prošli da potpuno bezbolno ne može biti. 😉
Priprema od prvih dana
„Priprema je važna od prvog dana, bukvalno od kad se beba rodi“ ističe Tijana. Naravno, od starta je mama glavna figura, i zaista jeste on tu najvažnija i najčešće provodi vreme sa bebom, ali dete treba da vreme provodi i sa drugim ljudima. Naravno, ovde se prvenstveno misli na tatu. „Ako se dete na vreme privikne na druge ljude, da sa njima provodi vreme u raznoraznim situacijama – samim tim će i ta nova situacija zvana „vrtić“ biti nekako podnošljivija“, napominje naša sagovornica. Bilo koje odvajanje će biti mnogo teže ako je dete provodilo vreme samo sa mamom.
Sve tetke, bake, deke – skaču u pomoć
Ako već do tog momenta tetke, teče, ujaci, ujne, babe, dede i ostali nisu izašli na pozornicu i zauzeli svoje uloge – od trenutka kada počnete da razmišljate da upišete svoje dete u vrtić je – pravo i krajnje vreme. 😉 Dakle, polako krenite da ostavljate malce sa vašim „pomagačima“. Nekada će jedva čekati da se vrate kući, nekada neće želeti kući – sve su to razvojne situacije koje će se posle pokazati kao vrlo korisne, kada dođe do momenta da prvi dan trebaju da ostanu u vrtiću ceo dan. Do tada će vrlo dobro shvatiti – nije samo mama najbolja na svetu, ima još dobrih ljudi 😉 i vratiće se sigurno po mene, jer se uvek vrati. Nešto ranije smo govorili upravo o separacionoj anksioznosti, tekst na ovu temu pronaći ćeš i u okviru Mapijevog bloga.
A šta sa onima koji nemaju skakače u pomoć?
Najvažnije je samo pričati detetu, non-stop, samo pričati, objašnjavati. Čak i kada mislite da ništa ne razume, kada ima oko godinu dana, ne govori još uvek – i tada, i te kako vaše dete vrlo dobro shvata svaki put kada mu se obratite. Zato mu pričajte o tome kako će ići u vrtić, kako se družiti sa drugarima, kako će se mnogo igrati i biće mu lepo. „Ovde dolazimo do bitnog momenta – uvek pričati deci o vrtiću iz pozitivnog aspekta ukoliko želimo da ga ono prihvati što je brže moguće“, rekla je Tijana. „Ako mi kao roditelji ne verujemo u vrtić kao instituciju, dete će to osetiti, neće biti opušteno tamo i neće želeti da ostane tamo negde za šta mama i tata misle da nije dobro.“ Takođe, vrlo važnu ulogu igra i poseta vrtiću, igralištu u sklopu vrtića pre nego što krene zvanično u vrtić. Tako činimo da čitavo to okruženje bude poznato detetu, i da ne gleda na sve kao na neko nepoznato mesto gde će provesti određeno vreme bez mame, bez tate, bez ikoga svog. Uz verovatno sto misli da li će se uopšte iko vratiti po njega.
Vaspitači i roditelji – prihvatanje je ključ uspeha
Kada je u pitanju odnos roditelj – vaspitač, dečiji psiholog ističe da takođe ima veoma važnu ulogu kada je u pitanju adaptacija na boravak u vrtiću. Mi trebamo da pokažemo detetu da prihvatamo to gde se ono nalazi i tu celu sredinu, i onda će celo to odvajanje biti mnogo lakše. Takođe, dete treba da uvidi da mi prihvatamo vaspitača/vaspitačicu, verujemo da je u dobrim rukama, i da će se o njemu brinuti najbolje moguće.
