Krećeš da se spremaš za druženje ili da trkneš do proadvnice bez malca – ujedno se pripremaš psihički na dramu koja sledi, zbog razdvajanja. Dečiji psiholog Tijana Bratić ti kroz kratak razgovor otkriva zašto dolazi do ovih situacija, kako reagovati kada dođe do njih, ali i kako ih sprečiti.
Separaciona anksioznost – šta je to?
Mnogi roditelji se susreću sa situacijama u kojima odlaze od kuće, a deca to veoma teško podnose. Istražujući način kako da ovakvih reakcija bude što manje često nailaze na pojam – separaciona anksioznost. Šta se zapravo krije iza toga?
Separaciona anksioznost se javlja najčešće oko druge godine, zato što se tada zapravo javlja taj strah od napuštanja. Pre svega strah od napuštanja se prepoznaje posebno u odnosu sa majkom – u deci se javlja strah da će mama otići i da se neće vratiti. To je naprosto neki bazični strah sa kojim se deca susreću. Mama tu igra ključnu ulogu, pa je bitno da ona kaže detetu, koliko god da je ono malo – kada ode uvek će se i vratiti. Ista je priča bilo da se dete ostavlja u vrtiću, igraonici, ili kada neko od roditelja odlazi na posao. Na taj način dete će steći poverenje u svoju mamu, u svog tatu što dalje dovodi do prevazilaženja tog separacionog straha.
Super trikovi za prevazilaženje straha od napuštanja
Postoje li neki konkretni saveti, trikovi koji mogu pomoći da se taj strah od napuštanja brže i lakše prevaziđe?
Dobra caka je recimo ostaviti kod deteta nešto što ga povezuje sa mamom ili tatom. Neka igračka, nešto što je povezano sa njihovim malim ritualima, što će detetu pružiti utehu i stvoriti osećaj sigurnosti, a što dete najviše voli. Super je da dete to ima uz sebe dok mama ili tata ne dođu, kao neku vrstu utehe, jer je njemu to prekopotrebno u datoj situaciji. Recimo, deca koja koriste cuclu – njima je u tim momentima najznačajnije da tu cuclu imaju kod sebe. Takođe, važan korak u svemu ovome je da se roditelj, čim dođe kući, javi detetu, obavesti ga da je stigao, uz zagrljaje i poljupce. Roditelj nikako ne treba da se krije kada odlazi. Koliko god da taj odlazak i odvajanje umeju da budu mučni, ipak treba da se naglasi da mama/tata ide i da će se vratiti.
Kada i kako pripremiti dete za polazak u vrtić?
Kako smo načeli ovu temu na samom startu neminovno je da je povežemo sa odlaskom u vrtić. Da li je moguće nekako pripremiti dete za odlazak u vrtić, i kako olakšati period prilagođavanja?
Priprema za ovaj period zapravo traje od prvog dana života kod deteta. Zvuči možda čudno na prvu loptu, ali tako je. Mama je u prvim danima najčešće sa bebom, najviše provode vremena zajedno. Međutim, čim beba ojača polako treba da se uključuju drugi ljudi. Naravno, tata se podrazumeva, ali ovde govorimo o bakama, dekama, tetkama itd. Svaki taj momenat odvajanja će ići mnogo teže ukoliko se dete naviklo da bude samo sa mamom. Zato već kada krenemo sa planiranjem upisa deteta u vrtić važno je da se što više uključe i drugi ljudi u svakodenvicu sa kojima će ono provoditi vreme. Takođe, osim ovog koraka detetu treba pričati o vrtiću, šta će tamo raditi, pripremiti ga na ono što ga očekuje, odvesti ga do igrališta koje se nalazi u sklopu vrtića u koji će krenuti, i slično. Čak i kada su deca mala, i kada mislimo da nas ne razumeju šta pričamo – razumeju nas i te kako. Važno je takođe o vrtiću govoriti iz pozitivnog aspekta – kako će mu tamo biti lepo, kako će se igrati sa drugom decom, kako će imati neke nove igračke. Jer, ako mi ne verujemo u vrtić kao instituciju, neće verovati ni dete. Isto važi i za odnos roditelj – vaspitač, trebamo da pokažemo detetu da prihvatamo tu osobu sa kojom ga ostavljamo i to okruženje u kome će provoditi vreme. Na kraju svakog savetovanja uvek volim da istaknem da je ključan naš odnos prema detetu – sve dete uči od nas, upija gledajući nas, i na to posebno treba obratiti pažnju.
